Koja je uloga zdravlja u preduzimanju mera za ozdravljenje planete i blagostanje svih?
Kako da oporavak od pandemije izazvane virusom COVID-19 bude zeleni oporavak?
Kako obezbediti investicije i programe oporavka koji će omogućiti zdravu transformaciju u nisko-karbonsku ekonomiju koja će biti otporna, inkluzivna i efikasna u upotrebi resursa u periodu nakon pandemije?
Mentalno zdravlje mladih se u toku pandemije značajno pogoršalo.
Manje od jedne trećine mladih (30,7%) je imalo nivoe stresa u okviru normalnih vrednosti. Više od dve trećine ispitanika/ca (68,5%) ima anksioznost. Više od polovine ispitanika/ca (51,9%) ima simptome umerene ili teške depresije. Više od trećine ispitanika/ca (34,2%) je navelo da su im bile potrebne usluge psihologa/škinje psihoterapeuta/kinje tokom poslednjih šest meseci, ali da nisu razgovarali sa psihologom/škinjom psihoterapeutom/kinjom.
Izdvojeno je nekoliko preporuka za poboljšanje slike na ovom polju:
Preporuka 1: Uvođenje programa koji će biti podrška roditeljstvu na različtim uzrastima dece, može biti izuzetan izvor informisanja roditelja i mladih, pravljenje mosta u nerazumevanju i daljem delovanju. Potrebno je osmisliti resurse koji će pomoći mladima u borbi sa izazovima sa kojima će se susresti i edukovati mlade. Roditelji treba da budu edukovani u oblasti mentalnog zdravlja, da se u školskom i porodičnom sistemu ne podstiče takmičenje, već jedinstvo i pripadnost grupi, da svako oseća da pripada.
Preporuka 2: Prostor na društvenim mrežama treba da se iskoristi za promociju mentalnog zdravlja, a ne samo za stvaranje problema u oblasti mentalnog zdravlja mladima. Društvene mreže su ogroman resurs, a mi treba da smislimo kako da ih iskoristimo za promociju mentalnog zdravlja, da mladima skrenomo pažnju na brigu o sebi, na povećanje samopouzdanja i samopoštovanja i na promociju programa mentalnog zdravlja i ukidanje stigme koja postoji.
Preporuka 3: Bilo bi korisno da u školama, pored školskog psihologa postoji i klinički psiholog, koji bi davao i psihološku podršku.Stručnjaci i mladi se slažu i u tome da školski psiholozi najčešće nisu dovoljno edukovani za pružanje psihološke pomoći mladima, da je njihov posao u školi dominantno birokratski i da se neretko dešava da poverljive informacije koje dobiju, psiholozi prenesu i drugim nastavnicima, zbog čega mladi dobiju drugačiji tretman u školi.
Preporuka 4: O mentalnom zdravlju je važno učiti od najranijeg uzrasta, kada deca promišljaju o sebi i svetu uvoditi programe emocionalne pismenosti, promocije mentalnog zdravlja, kako bi prevazišli tu stigmu koja postoji u našem društvu i spremali rezilijentnije generacije. Od emocionalno pismene dece možemo očekivati bolje prepoznavanje svog stanja.
Preporuka 5: je da se kreiraju programi informisanja u vidu besplatnih savetovališta. Da se oforme prostori u kojima će se mladi informisati o mentalnom zdravlju.